1. marta 1993. godine na snagu je stupio Zakon Ruske Federacije o nesolventnosti preduzeća, odnosno bankrotu. Nesolventnost preduzeća može proglasiti arbitražni sud nakon dobrovoljne izjave ove činjenice od strane dužnika i dobrovoljne likvidacije preduzeća. Zakon predviđa utvrđivanje nesolventnosti preduzeća ako je nemoguće ispuniti potraživanja poverilaca u roku od tri meseca i višak dugova nad imovinom preduzeća.
Instrukcije
Korak 1
Da biste svoje preduzeće proglasili bankrotom, morate ga podnijeti šefu preduzeća na arbitražnom sudu, kada insolventnost nisu uzrokovane privremenim poteškoćama u upravljanju preduzećem i finansijskom i ekonomskom nesolventnošću preduzeća, već prisutnošću dugova koji prelaze finansijsku vrednost imovine preduzeća.
Korak 2
Takođe, kada preduzeće nije u mogućnosti da plati bilo koji od svojih dugova, uključujući plaćanje toplotne i električne energije i otplatu zaostalih plata sa svojim zaposlenima.
Korak 3
Arbitražni sud šalje reviziju preduzeću. Zahteva bilans stanja, povelju, listu svih poverilaca sa raščlambom računa potraživanja i potraživanja.
Korak 4
Ako se tokom inspekcije i istrage pokaže da je kompanija u stanju platiti dugove i račune, a financijske poteškoće su privremene, tada se preduzeće ne može proglasiti bankrotom.
Korak 5
Kada se tokom provjere i istrage pokaže da je imovina kompanije manja od duga na dugovima i kreditima, kompanija se proglašava bankrotom. Opisana je i prodata sva imovina i imovina preduzeća.
Korak 6
Prihod od prodaje imovine i imovine preduzeća koristi se za isplatu zarada radnicima, podmirivanje dugova i zajmova, kao i za rad arbitražnog suda i reviziju i finansijsku verifikaciju solventnosti kompanije.
