Imovina - dragocjeni resursi kompanije, koji se dijele na kratkoročne i dugoročne. Kratkoročna imovina uključuje gotovinu i drugu imovinu koja se u njih može prenijeti u bliskoj budućnosti ili će se koristiti tokom godine.
Kriterijumi za klasifikaciju kao kratkoročna imovina
Kratkoročna imovina može se lako pretvoriti u gotovinu ili koristiti za otplatu kratkoročnih obaveza tokom cijele godine. Primjeri uključuju novac, zalihe, račune za robu i usluge i ostalu likvidnu imovinu. Kratkoročna imovina bitna je za svakodnevno poslovanje kompanije, osigurava kontinuirano izvršavanje poslovnih zadataka.
Imovina se može priznati kao kratkoročna samo ako je zadovoljen bilo koji od sljedećih kriterija:
- mora se koristiti tokom jednog operativnog ciklusa kompanije (obično godinu dana);
- sredstvo će se prodati u roku od godinu dana nakon datuma izvještavanja;
- služi u svrhu prodaje;
- sredstvo je novac ili njegovi ekvivalenti.
Ostala imovina je dugoročna. Razlika između dugotrajne imovine je u tome što uključuje ulaganja na duži period i ne može se pretvoriti u gotovinu. Primjeri uključuju zemljišne parcele, nekretnine, ulaganje u opremu. Troškovi dugotrajne imovine obično se raspoređuju na broj godina tokom kojih će se koristiti.
Klasifikacija i vrste kratkotrajne imovine
Tradicionalno se razlikuju sljedeće vrste kratkotrajne imovine:
- obrtni kapital (u nekim izvorima se ne odnose na kratkoročnu imovinu, već na rezerve);
- novac i njihovi ekvivalenti;
- potraživanja.
Takođe kratkoročna imovina uključuje kratkoročna finansijska ulaganja i poresku imovinu.
Obrtni kapital podijeljen je u dva dijela. Prvo, to su predmeti rada (materijali, sirovine, gorivo itd.), Koji se u potpunosti troše u toku proizvodnje i prenose vrijednost na gotov proizvod. Tu spadaju tov životinja, troškovi u toku. Drugo, to su gotova roba i roba za daljnju prodaju.
Novac je najlikvidnija imovina. Monetarna imovina uključuje stanja na računu, gotovinu, kovanice, valutu itd. Gotovinski ekvivalenti uključuju kratkoročna visoko likvidna ulaganja sa rokom dospijeća ne većim od tri mjeseca.
Prema stepenu likvidnosti ili mogućnosti prodaje po tržišnoj cijeni, takođe se razlikuju visoko likvidna i niskolikvidna sredstva.
Potraživanja su ukupni iznos novca koji kompaniji duguju druge kompanije koje im duguju. Nastaje ako se roba proda, a dug nije plaćen. Odnosi se na kratkoročne, ako ima zrelost do godinu dana.
