Neto obrtni kapital najvažniji je pokazatelj učinka preduzeća, neophodan za određivanje njegove finansijske stabilnosti. Optimalni iznos neto obrtnog kapitala zavisi od potreba svakog preduzeća i obima aktivnosti, kao i od perioda prometa računa potraživanja, zaliha, uslova za dobijanje kredita i pozajmica.
Instrukcije
Korak 1
Uopšteno govoreći, neto obrtni kapital ili neto obrtni kapital možete definirati kao razliku između obrtne imovine preduzeća i kratkoročnih obaveza (kratkoročni pozajmljeni kapital).
Korak 2
Treba imati na umu da je višak neto obrtnog kapitala iznad optimalne potrebe dokaz neefikasne upotrebe resursa u preduzeću. Nedostatak neto obrtnog kapitala ukazuje na nesposobnost preduzeća da blagovremeno podmiri svoje kratkoročne obaveze, što može dovesti do bankrota.
Korak 3
S gledišta tradicionalne terminologije, neto obrtni kapital nije ništa više od iznosa vlastitog obrtnog kapitala, koji se izračunava kao razlika između obrtne imovine i tekućih obaveza preduzeća.
Korak 4
Imajte na umu da je odnos prometa kapitala usko povezan sa konceptom neto obrtnog kapitala. Izračunava se kao odnos neto prodaje i neto obrtnog kapitala. Ovaj omjer pokazuje koliko efikasno kompanija koristi ulaganja u obrtni kapital i kako utiče na vrijednost njegove prodaje. Što je vrijednost koeficijenta obrta kapitala veća, to ga kompanija efikasnije koristi.
Korak 5
Trebali biste biti svjesni da se u međunarodnoj praksi koristi izraz "obrtni kapital" umjesto neto obrtnog kapitala. Izračunava se kao razlika između obrtne imovine i operativnih (kratkoročnih i dugoročnih) obaveza. Istovremeno, pod poslovnim obvezama se podrazumijevaju preduzeća koja su nastala u vezi s njegovim proizvodnim aktivnostima.
Korak 6
Kratkoročne obaveze uključuju one čija ročnost ne prelazi godinu dana: dividende, obaveze, porezi, kratkoročni zajmovi itd. Pod dugoročnim obvezama treba shvatiti one sa rokom dospijeća dužim od 1 godine: dugoročni zakupi, zajmovi, računi koje nije potrebno platiti ove godine itd.
